Odluka koalicije oko Socijalističke partije Srbije da uđe u Vladu sa Listom za evropsku Srbiju, s obzirom na izborne rezultate, najbolje je moguće rešenje, kaže Cajen i dodaje da je ne mali ulog u tome imala Evropska unija, ali i procena Socijalista da će im evropska karta dugoročno doneti mnogo više beneficija nego ruska. Oni će pokušati da se “refabrikuju” – doduše, pre populističkim potezima nego promenom strateške vizije, kako bi se što više distancirali od Radikala. To mogu i postići jer im se ukazala šansa da rade upravo ono što je Koštunica do sada činio – da se nametnu kao “kingmejker” stranka, tas na vagi koji će odlučivati o sudbini Vlade. Cajen o tome da li se Socijalisti mogu reformisati u toj meri da postanu moderna evropska partija leva partija kaže:
“Ne bi to bila prva partija kojoj je to uspelo. U većinu vlada nekadašnjeg sovjetskog bloka - centralnoevropskih, čak i baltičkih zemalja, bivši komunisti vraćali su se i te vlade su se pokazale kao veoma kompetentne. Razume se, veliko iskušenje na putu reformisanja SPS-a jeste činjenica da im je šef bio Milošević. S druge strane, međutim, videli smo da su bivši nacionalisti - recimo, u Hrvatskoj – vratili na vlast, bez ikakvih problema”.
Komesar Evropske unije za proširenje Oli Rehn izjavio je da je koalicija Socijalista i Demokrata istinska šansa da se formira proevropska Vlada. Peter Zeihan ukazuje na to da je Evropska unija, čim je shvatila da Radikali nisu bili pobednici izbora, što je bilo veliko iznenađenje, i da nisu imali najjasniju koalicionu opciju, iskoristila šansu koja se ukazala da učini nešto radikalno drugačije.
“Zapad je, u suštini, kupio Socijaliste. Evropska unija im je učinila neuvijenu ponudu, manje-više poručivši: šta god vam ponude Rusi, mi ćemo ponuditi više, pod uslovom da pređete na drugu stranu. A kad su obezbedili takav nivo ekonomske i političke podrške, nije bilo većih prepreka da Socijalisti počnu kampanju brendiranja u kojoj sebe predstavljaju kao modernu prozapadnu partiju. Lično, međutim, mislim da budućoj vladi stvari neće ići baš tako lako i glatko jer je promene lakše obećavati nego sprovoditi. S druge strane, činjenica da u toj vladi neće biti nesavitljivi Vojislav Koštunica nego “kingmejker” grupacija, koja je negde u sredini i koja je mnogo fleksibilnija, mogla bi ukazivati na verovatnocu kako stabilnije vlade tako i efikasnijeg političkog odlučivanja.”
U Socijalističkoj partiji, međutim, još uvek su prisutni predstavnici tvrdog krila, pa se postavlja pitanje koliki uticaj će oni imati na proces odlučivanja. Može li se očekivati da ti elementi odobre izručivanje međunarodnoj pravdi Mladića i drugih haških optuženika? Naš sagovornik ocenjuje da će to pitanje sigurno biti tvrd orah, a da li će vlada o njega slomiti zube ili ne zavisiće verovatno - ponovo - od odgovora na pitanje mogu li se Socijalisti kupiti.
“Socijalisti su jedina snaga u vladi vezana koncima za stare dane i ako ih možete kupiti, onda je to pitanje rešeno. Ja nisam baš sklon da verujem da će to biti izizetno lako izvodljivo. U tom kontekstu je i jedna spoljašnja otežavajuća okolnost. Naime, Evropska unija, ma koliko se angažovala i podržavala prozapadnu vladu u Srbiji, nakon irskog NE Lisabonskom ugovoru, izuzetno je zaokupljena sama sobom. Proći će najmanje godinu dana pre nego što ponovo usmeri pažnju na Srbiju, a kad se to dogodi, sasvim je sigurno da neće pristati na bilo kakvu licitaciju sa Beogradom oko Mladića.
Dakle, nakon irskog referenduma došlo je do promene stava u Briselu. Pre toga je Unija, nemajući druge goruće probleme na dnevnom redu, a želeći da što pre u svojim redovima vidi Hrvatska, Makedoniju, Bosnu, Albanija Srbiju – sve zemlje regiona - ostavljala izvestan prostor za popuštanje i cenkanje. irska je, međutim, sada njen problem broj jedan, a sva druga pitanja postala su drugorazredna. To znači da Evropska unija neće biti raspoložena da pravi ustupke, iz čega sledi zaključak da ako zemlje regiona žele da uđu u klub 27-orice, moraće, bez ikakvih odlaganja i prenemaganja, da ispune sve što Brisel od njih bude tražio”.