Protesti zbog hapšenja Radovana Karadžića, koji su u Beogradu okupili svega nešto više od par stotina pripadnika marginalnih ultradesnih organizacija, nekoliko radikalskih prvaka i navijače fudbalskih klubova, dokaz su da je radikalni nacionalistički projekat u Srbiji poražen. To, razume se, ne znači da nema nacionalizma ili nacionalista, ali njihova snaga ne prelazi više kritičnu masu ili kritičnu tačku iz koje bi predstavljala ozbiljnu pretnju po zemlju i po okolinu, uverena je Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost.
„Može Aleksandar Vučić da preti koliko hoće, međutim, njihove pretnje su jedno, a stvarnost je drugo. Konačno, mi znamo da je veliki broj onih koji glasaju za radikale, a glasaju za njih zato što su nezadovoljni, što se osećaju uskraćeni, prikraćeni, frustrirani, a ne zato što su radikalni.“
Politikolog Jovan Komšić, na drugoj strani, nije uveren da je radikalni nacionalizam u Srbiji definitivno završio svoj pir s kraja dvadesetog i početka dvadeset prvog veka.
„Nacionalizam će, i podrška takozvanoj nacional-patriotskoj formuli države i nacije, već viđenoj proteklih decenija zavisiti od uspeha evropskog projekta, i od ekonomskog boljitka koji će proširiti krug zadovoljnih klasa u Srbiji. Trenutno, mene raduje činjenica da građani nisu prihvatili da im perjanica u političkim izrazima nezadovoljstva budu čelnici radikalnih političkih partija i navijači beogradskih fudbalskih klubova, i da finale bude paljevina viđena pre nekoliko meseci.“
Dobra vest je to što je projekat radikalnog nacionalizma u Srbiji poražen, ali brine pojava koja, doduše, nije samo srpski, nego je i svetski problem, kaže Sonja Liht:
„Radikalni nacionalizam i na drugim mestima, vrlo često, pa čak i tamo gde ga nije bilo, zamenjuje jedan vrlo izraziti populizam. To je jedna druga pojava, a ni ona nije dobra. Mislim da upravo izgradnjom institucija, insistiranjem da se što više građana uključi u debate o najbitnijim pitanjima, tako se upravo prevazilazi opasnost od tog novog -izma, a to je snažan populizam. “
Građani Srbije ukazali su poverenje projektu proevropske politike i proevropske Srbije, ali taj kredit nije ireverzibilan, ako se prokocka, mogu se ponovo zavijoriti već viđene nacional-patriotske zastave, upozorava Jovan Komšić.
„Sada je na političarima država koje čine Evropsku uniju, a onda najviše na političarima koji vode državu Srbiju, da obezbede, da se ubrzo otvore šanse i realizuje nešto kvalitetnije od onih predizbornih obećanja koja su data. Ukoliko to izostane, sledeća kriza izneverenih očekivanja itekako će imati potencijale da bude artikulisana na način masovnih nezadovoljstava gde ponovo mogu zavijoriti stare, već viđene, još radikalnije, nacional-patriotske zastave.“