Da li srpsko priznavanje nezavisnosti Kosova može da postane jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji pitanje je na koje gotovi svi naši sagovornici, koji su na različite načine upućeni na direktnu saradnju sa predstavnicima međunarodnih institucija, daju negativan odgovor. Takav stav iznosi i državni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović:
"Imao sam prilike da razgovaram sa najvišim i najistaknutijim predstavnicima Evropske unije i nijedan od njih nije postavio takvo pitanje. Dakle, pojedinci u Evropskoj uniji i među članovima evropskog parlamenta pominju to kao mogućnost, ali ja to više shvatam kao vid pritiska kako bi Srbija ispunila obaveze i uslove koji su pred nju postavljeni - saradnja sa Haškim tribunalom, usvajanje seta zakona, borba protiv korupcije, bolja administracija. Postoje pojednici koji govore o tome, ali ja ne mislim da oni mogu govoriti u ime Evropske komisije ili neke druge evropske institucije."
Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević, takođe, ne veruje u mogućnost da srpsko priznavanje nezavisnosti Kosova postane jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata:
"To je stvar procene, ministar možda ima više informacija pa očekuje da to, i pored toga što je do danas govorio da to nije uslov, jednog dana postane uslov. On ima prava da bude takav pesimista, ali ja nisam zato što mislim da je dok god postoji razlika među državama članicama Evropske unije oko priznanja Kosova teško Srbiji, kao kandidatu, postaviti uslov da učini nešto što nisu uradile ni druge članice."
Komentarišući izjavu ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, profesor Dimitrijević kaže:
"Treba razumeti naše političare, koji su pod ogromnim pritiskom tog kosovskog sindroma sa sve pratećim teorijama zavere."
I bivši šef diplomatije Goran Svilanović odlučan je u stavu da priznanje nezavisnosti Kosova ne može da bude uslov za kandidaturu Srbije:
"Ne, uveren sam da ne može."
Svilanović, međutim, napominje da postoji drugi uslov, ali ne za članstvo, već za ukupan napredak Srbije:
"A to je dogovor oko EULEX-a. Naši zvaničnici to znaju i mislim da oni ulažu veoma mnogo napora u poslednjih nekoliko dana da se postigne dogovor sa Evropskom unijom oko EULEX-a. Optimista sam da će ova poslednja faza pregovora biti uspešna i da bi početkom naredne nedelje moglo da dođe do sednice Saveta bezbednosti. Dakle, to je stvarna tema u ovom trenutku, a priznanje Kosova mislim nije i da neće biti ni kada Srbija bude ispunila sve ostale uslove za ulazak u Evropsku uniju."
Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda podseća da su čelnici Evropske komisije i evropskog Saveta ministara u više navrata ponovili da je približavanje Srbije Evropskoj uniji odvojeno od pitanja statusa Kosova:
"To vidimo i sada kada je u pitanju misija EULEX-a i mislim da će kompromis biti pronađen. Mislim da su uslovi koje je predsednik Tadić postavio, da bude pod okriljem Ujedinjenih nacija i Rezolucije 1244, statusno neutralna i da ne bude vezana za Ahtisarijev plan, zadovoljeni na nivou Evropske unije i da je u interesu Srbije da reguliše i formalizuje status EULEX-a, s obzirom i na regionalne odnose i na to da ubrzanim korakom idemo ka kandidaturi koju svi očekuju 2009. godine."
Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kaže da je sigurno da ministar Jeremić ima više saznanja o ovom problemu i da se takva mišljenja, verovatno, iznose u određenim krugovima, ali napominje da ne misli da je to direktan pritisak na priznavanje Kosova:
"Moguće je da je gospodin Jeremić juče to vrlo tvrdo formulisao, ali je moguće i to da neko ko igra određenu značajnu ulogu, sa ove ili one strane okeana, vrši pritisak za koji se ranije mislilo da ga neće biti. Ne mislim da je to baš direktan pritisak za priznavanje Kosova, ali je moguće da je to deo upravo ove rasprave oko buduće uloge EULEX-a."