Naša gošća je Mirjana Karanović

Mozete li da kazete nesto o najsrecnijem i najtuznijem danu u Vasem zivotu?

Ja inače imam problem sa tim – naj stvarima. Teško mi je da svoja iskustva i svoje želje redam na taj način. Tako da ne bih mogla baš tako čisto i jasno da rangiram najlepši i najgori dan. Ali recimo da su mi najlepši dani u životu bili trenutci kada sam osvajala taj neki prostor na sceni. Naravno, lepi su i trenuci kada se dobija nekakvo priznanje za ono što radiš. Međutim, pošto ja imam puno iskustva sa nagradama, znam da nisu one ono što me čini srećnom, već ono zbog čega sam ih dobila. Tako da su moji nasrećniji trenutci kada sam sa divnim partnerima na sceni i mogu slobodno da maštam. Onda se stvarno osećam kao Petar Pan, na jedan zaista poseban način. A što se tiče tih najgorih dana, ne mogu a da ne govorim o devedesetim godinama. Ne bih mogla da navedem jedan dan, to su bili dani u nizu kada sam se osećala užasno, kada sam danima plakala i kada nisam znala šta da radim. Rat uopšte, sve što se dešavalo i nekakve posledice toga, to je ono što moj život čini užasno bolnim. To su iskustva za koja bih volela da ih niko nije prošao.

Iskrene cestitke za hrabrost koju ste pokazali igrajuci uloge u filmovima koji su producirani izvan Srbije a teme su veoma bolne. Veliki ste humanista i nadasve velika glumica. Da li ste imali ozbiljnih pretnji zbog navedenih uloga (osim pisanja u nekim casopisima) i da li imate poziva za gostovanje u nekom teatru u Hrvatskoj?

Ja sam te neke pretnje doživljavala još devedesetih godina, zbog tog nekog mog antiratnog delovanja, zbog toga što sam otvoreno govorila protiv režima. Prvi put kada sam dobila takva pisma i takve telefonske pozive, tada sam se veoma uplašila. Međutim, to sam preživela, ništa mi se nije dogodilo, tako da više ne obraćam previše pažnje na takve stvari, nekako više ne mislim da je to nešto na šta bih ja morala mnogo da obraćam pažnju. Još nisam osetila potrebu da budem posebno zaštićena, da imam nekakve telohranitelje ili da me štiti policija. Što se tiče igranja u Hrvatskoj, postoje neke ideje, iako je malo tehnički teško da se to izvede. Dosta idem u Hrvatsku na gostovanja. Redovno igram u Sarajevu, u sarajevskom Kamernom teatru 55, i sa tom predstavom, a i sa predstavama iz Beograda idemo dosta na gostovanja. Dobila sam čak i neke nagrade za glumu u Hrvatskoj. Tako da će se angažman u Hrvatskoj možda dogoditi, ali to je sada pitanje organizacije – da se to ostvari, a da prethodne obaveze ne stradaju.

Cestitam na svim poslovnim uspjesima. Zaista ste kraljica glume. Moje pitanje je da li ste razmisljali da tuzite casopis koji vas je prozivao kao neprijatelja svoga naroda. Smije li se preko toga olako prelaziti. Bojim se da su takve stvari mnogo opasnije nego sto se cine.

Mnogi su mi govorili da bih to trebala da uradim, da bih trebala da idem na sud, ali – iskreno govoreći – nemam puno poverenja u sudstvo u mojoj zemlji, u smislu efikasnosti. Mislim da bih se ja u tom sporu morala da angažujem mnogo više nego što bi to bio slučaj u nekoj normalnoj zemlji i mislim da bi me to koštalo mnogo više nego što bi iznosila nekakva odšteta. U nekim drugim okolnostima, kada bi ovo bila uređena zemlja, sa nekim pravilima, takve novine – s obzirom na broj članaka koje su objavili pre nego što su mene napali, u kojima su ljude uvredeili ili povredili – bi morale da prestanu da postoje kolike bi tu odštete bile. Bojim se da to suđenje ne bi proizvelo onaj rezultat koji bi te novine zasluživale. Te novine su i ranije bile tužene, ali ne vidim da im je to nešto naročito škodilo. Niti su se potresli, niti su se popravili u smislu da su prestali da rade takve stvari. Tako da mislim da imaju dobra leđa, da imaju podršku i da bih ja sama sa njima teško mogla da se izborim. Ne osećam da je to bitka koju bih željela da bijem.

Bravo Mirjana !

Hvala Vam.