ENVER PETROVCI ONLINE

Cenjeni gospodine Petrovci, Ako se ne varam, bili ste prisutni u "Godinama zapleta" u epicentru miljea koji je preko svojih najistaknutijih poslenika kulture, svojim "stvaralastvom", dao ogroman doprinos krvavom raspletu koji je prohujao i zbrisao bivsu SFRJ drzavu. Navescu samo neke primere : Jugoslovensko dramsko je neprekidno punio svoj repertoar Soluncima koje je vodio "vojvoda" Misa Janketic... Predrag Matvejevic je savetovao da se prekine sa takvim raspaljivanjem strasti… "Knjiga o Milutinu" dozivljavala je petnaestak izdanja.. Momo Kapor i drugi slucajni ili namerni Gebelsi, od jadnog ali i perverznog Martinovica stvorili su lik “srpskog kosovskog mucenika”, da bi jos vise satanizovali vec tesko satanizovane Albance.Tom “zovu divljine” nisu odoljeli ni Vase kolege sa begradskih scena i dasaka, Petar Kralj I Neda Arneric u “NON”-u. A Fracusku broj 7, dovoljno je pomenuti… Pa Vas pitam: Da je Zoran Djindjic “isao do kraja” i 5. Oktobar nastavio sa “6.Oktobrom”, da se u Srbiji odigrala istinska Katarza, da li su , pogodbeno receno, takvi stvaraoci trebali sesti na Haskim klupama kao i politicki ili vojni naredbodavci jugoslovenske klanice? Tako nesto se odigralo u Nirnbergu, sa ideolozima Treceg Rajha. Cast izuzecima kao sto je bio pokojni velikan Ljuba Tadic. Ili Vas “Prijatelj sa Kosancicevog venca” Da ne zaboravim, verujem takodje Vaseg kolegu sa Fakulteta, ali u ratnim i poratnim godinama kao novinara, Rade Radovanovica! Bilo je takvih, nazalost, ogromna manjina! Hvala za odgovor! Sait Berisha iz Peci.

Mislim da glumci ne bi trebali da se nadju, kako kazete, na Haskom sudu zato sto u vecini slucajeva oni ne mogu biti krivi,oni su izvrsioci umetnickog rada. Cesto se glumcima dopadne uloga ne gledajuci sta je cilj te uloge. Ja naravno necu da branim ni jednog glumca, posebno kada ste pomenuli Petra Kralja. Njega dobro poznajem, veliki mi je prijatelj i znam sigurno da je divan covek i dobar glumac i siguran sam da on nema neke negativne emocije ni prema cemu a pogotovu prema nekom narodu. Glumci su cesto u situaciji da nesto rade iz profesionalnih razloga, to znaci zbog novca, zbog profesije, zbog dobre uloge ma kakva ona bila, pa bila i negativna. Kada su naredbovaoci u pitanju, ja jesam za neki sud, ali ne haski vec neki sramni sud , ja bih voleo da se ti ljudi moralno osude i da stide celoga zivota.

i nderuari edhe i madhi enver deshta disa pytje pore te lutem te jeni i sinqert apo ma mire me thane ado te pajtoheni me mue se qka du tju theme:kure keni vendose me u martue keni mare angazhime ne teatrin e prishtines kure ju linden femite prap egjet varijenaten me u kthue ne pr per shkak shkolles se femive ajane te verteta keto se une jame nje ishe puntore teatrit kombtare sukses ne jet edhe ne pune vetem vazhdo si dini ju muja nga mainzi i gjermanise i lindure ne pr Postovani i veliki Envere. Zelim da postavim neka pitanja ali molim da budete iskreni, ili da kazem bolje da li se slazete samnom za ovo sto cu vam reci: kada ste odlucili da se zenite prihvatili ste angazman u pristinskom pozoristu, kada su vam se rodila deca ponovo ste nasli varijantu da se vratite u Pristinu, zbog njihovog skolovanja. Da li je to istina, jer sam ja bivsa radnica nacionalnog pozorista. Zelim vam uspeha u radu, samo nastavite kako vi znate . Muja iz Majnca, Nemacka, rodjena u Pristini.

Da istina je, mogu reci da me vreme u kojem sa ziveo nateralo da razmisljam upravo onako kako sam uradio u zivotu. Video sam da grad Beograd vise nije bio isti, nije bio grad sveta, vec je polako nastojao da postaje samo srpski, sto je za mene velika i najveca tragedija. Jer treba priznati od svih gradova ovde na Balkanu Beograd je bio svetski grad, gde je najznacajnije bilo biti dobar covek i radnik. Medjutim, to se vremenom promenilo. Ja sam znao zasto sam dosao i oni koji su to znali su bili izuzuetno dobro primljeni od strane Boegradjana. Posle toga je pocelo da biva bitno ko je sta, kojoj naciji pripadas, ja sam to osecao i ako su govorili neki jezik koji se zove srpski, ja taj jezik nisam razumeo, to nije licilo na jezik koji sam ja naucio, kojem me je moj divni professor Branimir Djordjevich ucio. I naterao me je, pod znacima navoda, da ga zavolim i ja sam za zavoleo. Taj jezik mi vise nije licio na jezik koji sam ja sreo kada sam dosao u Beograd.

Dokada nisle da vladaju na podjelama na vjerskoj onda na nacionalnoj bazi a tu su razlicite granice i nemogu se podesiti bez istrebljenja. Narodi se ubijaju onda im neko da zastavu, himnu lopove na vlast, i narodi se ubise pa dokle bre bolan. Ja kad sam bio djete nije ni 100 drzava bilo. Sada neznam da li sam sretan sto sam neke a ne druge , boze sacuvaj nacije ili vjere. Uzas. Pa sta je sa nama ljudi. Mi nedamo da dodje kraljevsvo nebesko, mi ljudi, zratili protiv boga.

I nderuari profesor, a ka Kosova pasardhes ose a keni lene pasardhes te denje, te kalibrit tuaj, te Faruk Begollit, Bekim Fehmiut etj...natyrisht qe talentet e aktrimit,aktoret e medhenje jane te rralle por pak a shume te tille qe ecin ne drejtimin tuaj....Pershendetje te sinqerta, shendet dhe sukses ne jete.Shpresa nga Mynihu

Glumiti u jednom kraju u jednom entitetu koji ima 2 miliona ljudi i u jednom od 22 miliona je velika razlika, pre svega u ambiciji, u konkurenciji. Ja sam siguran da sam kao ucitelj ostavio dobre glumce, da budem iskren i bolje nego sto je i Bekim i Faruk i ja. Stvar je koliko neko ima srece i ambicija da taj svoj zanat negde i javno potvrdi. Svako od nas i Faruk i Bekim i ja smo imali neko vreme koje nas je pratilo, mogu reci srecno vreme za nasu profesiju. Imali smo dobru konkurenciju, pametne ljude, ulagalo se mnogo u kulturu i mi smo izasli iz tog vremena sa ovim imenima koje danas nosimo na grbaci. Za umetnost sto je manja zemlja teze je probiti se. Lako se napravi ime u malom kraju, ali sa druge strane, mnogo je teze izaci u svet. Sto se same profesije tice, glume, siguran sam da ima nekoliko mnogo talentovanijih mladih glumaca od ovih imena koja su pomenuta. Kakva ce biti njihova sudbina to sve zavisi od vremena i prostora.

Politika je grubo preusmerila tokove nasih zivota. Ja mislim da je svako od nas doziveo neprijatnosti u cemernima vremenima. Mene vise u Pristini nema, bas kao ni vas u Beogradu. Dobri su se ljudi povukli u svoje kucice, neki su se rasuli po svetu, neki zanavek napustili. Da li delite moje misljenje da je puno progresivnih i postenih ljudi napustilo balkansko poluostrvo? Da li ce medju Srbima i Albancima ikada zavladati gradjanska i liberalna svest koja ce poraziti sovinizam i mrznju? Imaju li kosovski Albanci svoju Natasu Kandic, Cedu Jovanovica, Vesnu Pesic? Da li postoji bilo kakva saradnja izmedju albanskih umetnika sa Kosova i njihovih kolega u Srbiji? Srdacne vam pozdrave saljem uz nadu da je prijateljski i plemeniti duh starosedeoca naseg grada opstao.

Ja mislim da nije opstao duh naseg starog grada. Kao sto nije opstao duh Beograda. Necu da te razocaram ali je to cinjenica. Ja vise ne poznajem ljude, ne zivi se kako se zivelo ranije, dosli su neki novi ljudi koje je takodje teze razumem. Drugacije razmisljaju, ne voli se vise umetnost kao sto se nekada volela. Teze ovde opstajem kao glumac, ne kao covek, nego sto su ranije opstajali glumci u Pristini. Slazem se sa tobom da je mnogo dobrih ljudi napustilo svoje gradove o zemlje. Ja cu navesti primer moje porodice, od cetvoro dece samo sam ja ostao u Pristini, dva brata i sestra su otisli zauvek odavde, zive u Svedskoj i takvih je primera puno. Znam puno mladih, pametnih ljudi koji su napustili Beograd, koji su bili pravi Beogradjani, ali to je zivot, tako se dogodilo i posle drugog svetskog rata, tako se dogodilo i sad u ovo vreme. Valjda, kada budu prosle dve generacije mozda bude uspostavljeni kontakti, koji, hteli mi ili ne, moraju da se uspostave zato sto smo komsije i sto moramo da prolazimo jedan pored drugoga. Ja se nadam da, kada Evropa bude nazvana kako se zove ovaj radio u kojem sam ja gost-Slobodna Evropa, znaci dodati slobodna, ali za sve Evropljane, onda ce biti verovatno drugacije, onda mozda verovatno nece biti vazno ko je i sta radi i koliko hoce da radi. Ja se duboko nadam da ce dete mog deteta to doziveti, ali za mene i za tebe mislim da je sada kasno, da ima mnogo bola iza nas i da nikada mi necemo doziveti ono vreme koje smo mi eventualno ziveli. I da kazem, Kosovo nema Natassu Kandich, ali ima Adema Demacija, koji se i nakon 28 godina provedenih po zatvorima zalaze za mir i ravnopravnost medju narodima koji zive na Kosovu.

Postovanje, Kako je stanje sto se tice proizvodje filmova na Kosovu. Cini mis e da su 90% filmova koji su realizirani posle rata veoma su loseg kvaliteta. Bar takvo je moje misljenje. Podjednako tako je stanje i sa televizijskim dramama. Sta treba prema vasem misljenju raditi da to sto se pravi, kreira bude kvalitetno cak iako je u manjem broju? Jer, trziste je ionako preplavjeno sa raznoraznim DVD i VHS iz produkcije nekadasnjih turistickih agencija. Zar to nije ironija zivota kad se vidi ko se bavi produkcijom "filmova" i novogodisnjih programa? Sve najbolje

Gospodine Petrovci, Mozda ce biti nezgodno ono sto cu Vas pitati, jer obicno glumci su glumci, a ne politicari, ali, sta cemo, kad danas zivimo u takvom okruzenju vezano sa politikom. Moram da Vam kazem da sam u Banjaluci, jos kao omladinac bio na pozorisnim daskama, a da je moj pokojni otac,takodje, proveo skoro cijeli svoj zivot na daskama sto zivot znace. U toku rata u Bosni,u Banjaluci, u Narodnom pozoristu Bosanske krajine,u toku rata, kao i nakon rata i danas, izvrseno je etnicko ciscenje glumaca koji nisu bili Srbi, tako da je danas situacija 100% sastav srpske nacionalnosti, a sto nije u historiji tog pozorista nikada zabiljezeno, cak ni 1941-45 kada je NDH drzala Banjaluku.Nije samo to. Enciklopedija banjaluckog pozorista, prvo izdanje je izaslo za period 1930-1980 i to je dosta dobro odradjeno, dok novo dozivjelo je falsifikovanje historije te su mnogi glumci, po pravilu nesrbi, jednostavno izbaceni iz te encikopedije. Slicna je sitacija i sa ostalim osobljem koje je tu radilo (administracija, tehnika, kooreografi, scenografi, kostimografi, vlasuljari…). Naravno, promijenili su i ime pozorista (srpsko). Moje pitanje :Kako bi se vi osjecali , kada biste dosli, na primjer, u Banjalucko pozoriste, pod predpostavkom, da ste tu radili, i odjednom vidite da su vase tragove izbrisali, kao da , jednostavno, niste nikada ni postojali?Nije li to vandalizam, mozda?Kako je moguce da ljudi s kojima ste do juce radili, okrenu se za 180 stepeni?Zasto?Kako Vi o tome imate misljenje? Pozdrav iz Svedske, Navjec

Ja sam bio u Banja Luci i radio sam predstavu „Veliki briljjantin valcer“ sa kojom smo dobili mnoge nagrade na festivali u Bosnii Hercegovini. Nagrade su dobili Dragan Joviccich, reditelj Jovica Pavich i dobio sam ja nagradu kao najbolji glumac. Ne znam dali su i mene skinuli, ja im ne halalim, jer se ne moze skinuti ne samo moje vec nicije ime, ako je ta monografija, kako vi kazete, objavljena takva to je stid za njih. Uvek ce, kao i mnoge stvari koje su ljudi pokusali lazno da predstavljaju stidece se togh trentka i te monografije. Ja se nadam da ce doci neke nove generacije koje ce to popraviti, trazi ce od nekoga da se izvini i izvini ce se sigurno , jer se istorija ne moze menjati voljom jendog ili dvojice. Ja sam bio na proslavi Ateljea 212 u Boegradu i Narodnog pozorista u Pristini koji su slavili 60 godina i u tim monografijama, sto je normalno nije izostavljeno ni jedno jedino ime.

Postovani g. Petrovci, svojedobno sam zivjeci u Studenskom gradu u Beogradu kratko dijelio sobu sa albanskim reziserom iz Makedonije Fetahom Mehmetijem. Jedno doba je vasa fakultetska diploma bila kod nas u sobi. I kada god se pomene vase ime i karijera prema kojima imam veliko postovanje sjetim se vase diplome. Malo pitanje gdje je sada Fetah Mehmeti.

Fetah Mehmeti je na zalost sada pokojnik.

Postovani g-dine Enver, Rodom sam sa Kosova, dugo zivim u Holandiji, pokusavam da pratim zbivanja na Kosovu onoliko koliko mi to uslovi dozvoljavaju posebno me interesuje stanje iz oblasti kulture. Sto se Vas licno tice siguran sam, a to ste u vise navrata pokazali nizom postupaka, da ste ne samo veliki umetnik nego i Veliki covek. Sto se tice Vase najvece uloge, prateci Vasu sadasnju aktivnost, siguran sam da najbolju ulogu jos niste odigrali. Znam sta ste sve doziveli tokon rata i posle njega pa Vam u vezi stim zelim postaviti par pitanja. -Dali ste uspeli povratiti Vas stan u Beogradu, koji Vam je oduzet (otet); -Dali ste uspeli pronaci i povratiti dragoceni klavir Vase supruge koji vam je opljackan i na kraju, -Dali odrzavate veze sa nekim od vasih kolega - glumaca iz Beograda. Zelim Vam puno zdravlja i uspeha.

Da uspeo sam da povratim stan posle sest godina, bio je potpuno unisten, apsolutno unisten, tako da mi je vracen pre podne a ja sam ga posle podneo prodao. Bio je toliko lose da ne nabrajam, iscupani stekeri, u jadnom stanju, bolje da ga ne opisujem. Gospodin Mile Nedeljkovich mi je ostavio samo cetiri zida. Prodao sam ga mom kumu Sinissi Chirichu kao neka uspomena da kada ja dodjem u Beorgad lako mogu da posetim taj stan. Klavir moje supruge na zalost nisam uspeo pronaci i vratiti da. Kako sam cuo Mile Nedeljkovich je taj klavir dao u zamenu za jedan kompjuter ili nesto slicno, toliko je on za njega vredeo. Moja supruga ima nekoliko klavira, jer ima osnovnu muzicku skolu, medjutim olvaj je klavir za nju veoma znacajan, jer je rasla i ucila na njemu. Moja supruga kaze da bi sve klavire koje sada ima dala za taj klavir. Ako kojim slucajem gospodin koji je uzeo klavir od Mileta Nedeljkovicha procita ovo molim ga da mi se javi, spreman sam da mu platim onoliko koliko je on dao Miletu Nedeljkovichu za taj klavir ili bi mu dao neki drugi klavir i o tome niko nikada nece saznati.

Pozdrav Enver Pitao bih te jeli normalno da ovi glumci iz Srbije dodju u Bosnu tacnije izmedju Visegrada i Gorazda poslije rata da glume i da zapale covjeku kucu i sad taj isti se ne moze vratiti u svoju kucu? Taj film i ti glumci sada se prikazuju americkoj demokratiji i cujem i dobio je i neku nagradu "Lepa sela lepo gore". Sta se glumi u poganom vaktu.