Zastave Kine i Srbije i baneri sa porukama dobrodošlice postavljene su na trasi od aerodroma do centra Beograda, kojom će 7. maja proći kineski predsednik Si Đinping.
Si Đinping će se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a očekuje se da će razgovarati o širokom spektru tema - od političkih, ekonomskih i tehnoloških, do saradnje u oblasti kulture.
Vučić je najavio da će Srbija tokom posete Si Đinpinga 7. i 8. maja inicirati projekte ubrzanog tehnološkog razvoja u sferama u kojima nema dovoljno znanja.
Pomenuo je robotiku i tehnologiju satelita i letećih automobila.
"To je način da idemo u korak sa svetom i dalje razvijamo naše najbolje odnose", rekao je Vučić tokom obraćanja 29. aprila.
Poseta kineskog predsednika Srbiji poklapa se sa godišnjicom NATO bombardovanja kineske ambasade u Beogradu. U NATO bombardovanju Beograda 7. maja 1999. pet bombi iz američkih aviona pogodilo je kinesku ambasadu koja se potom zapalila. Poginule su tri osobe, među kojima su bila dva kineska novinara, a povređeno je najmanje 20 ljudi.
Zvaničnici NATO i Sjedinjenih Država odlučno su saopštili da bombardovanje kineske ambasade nije bilo namerno. NATO je započeo vazdušnu kampanju protiv SR Jugoslavije kako bi zaustavio napade srpskih snaga na albansko stanovništvo na Kosovu.
Tokom posete najavljen je sastanak u užem formatu Aleksandra Vućića i Si Đinpinga, plenarni sastanak delegacija Srbije i Kine, kao i ceremonija razmene potpisanih bilateralnih dokumenata.
Poseta Srbiji je u Pekingu najavljena kao dodatno učvršćivanje "čeličnog prijateljstva" dve zemlje, a predsednik Vučić opisuje Si Đinpinga kao "velikog prijatelja" Srbije.
Glavni grad Srbije je, uz Budimpeštu i Pariz, jedna od stanica na evropskoj turneji kineskog predsednika. To je prva poseta Si Đinpinga Evropi u poslednjih pet godina.
Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) jača odnose sa Kinom, sa kojom sarađuje pre svega u oblasti infrastrukture.
Beograd takođe računa i na političku podršku Kine u pitanjima koja smatra vitalnim nacionalnim interesima, poput Kosova.
Jačanje 'čeličnog prijateljstva'
Odnosi sa Kinom jačaju od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast u Srbiji pre 12 godina.
Tokom prve posete kineskog predsednika 2016. godine potpisana je Deklaracija o strateškom partnerstvu Srbije i Kine.
Sedam godina kasnije potpisan je i Sporazum o slobodnoj trgovini, koji su srpski zvaničnici opisivali kao događaj od "istorijskog značaja" za Srbiju.
Kineski predsednik dolazi u Beograd šest meseci nakon Vučićeve posete Pekingu, tokom koje je i potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini.
Ovaj Sporazum između Srbije i Kine trebalo bi da stupi na snagu u julu ove godine i pod lupom je u Briselu.
Vlada Srbije usvojila je 30. aprila akte o unapređenju saradnje sa Kinom u oblastima obrazovanja, nauke, inovacija, tehnološkog razvoja, kao i ekonomsko-tehničke saradnje u oblasti infrastrukture.
U Srbiju stižu milijarde dolara kineskih investicija, a kineskim kreditima grade se infrastrukturni projekti.
Kina je tokom godina postala drugi najznačajniji trgovinski partner Srbije, posle Nemačke.
Međutim, istovremeno raste zaduživanje Srbije kod Kine.
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je dug Srbije prema Kini u poslednjih 11 godina dostigao 15 puta veću vrednost.
Vlast u Beogradu je uzimanje kredita od Kine, umesto kreditiranja iz institucija Evropske unije čijem članstvu Srbija teži, pravdala i time da su kineski krediti "brzi" u smislu lakših procedura.
Finansiranje novcem iz EU morale bi da se poštuju evropske procedure koje podrazumevaju transparentnost i raspisivanje tendera.
Svi infrastrukturni projekti Srbije sa Kinom su ugovarani bez tendera, direktnom pogodbom vlada. Na netransparentnost takvog poslovanja su u više navrata upozoravali iz Brisela.
Slaganje oko političkih pitanja
Beograd i Peking se slažu oko ključnih političkih pitanja za obe zemlje.
Kina ne priznaje nezavisnost Kosova, koje se 2008. otcepilo od Srbije, dok Srbija zastupa politiku jedne Kine.
Zvanični Beograd računa na podršku Kine u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih nacija oko nepriznavanja kosovske državnosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u februaru izazvao pažnju međunarodne javnosti izjavom za državnu Kinesku globalnu televizijsku mrežu (CGTN) da je Tajvan kineska teritorija i da je "na Kini šta, kada i kako će učiniti".
Peking tretira Tajvan kao svoju odmetnutu provinciju, dok Tajvan sebe doživljava kao suverenu državu.
Vučić je takođe tokom posete Kini u oktobru 2023, rekao da je ponosan što se Srbija nije pridružila nijednoj deklaraciji protiv Kine.
Kazao je da je "u uslovima nemalih pritisaka na Srbiju" ta država jedina u celoj Evropi koja se nikada nije pridružila deklaracijama koje bi kritikovale ili napadale Kinu po bilo kom pitanju.
